Evaluacija rada studenata

Evaluacija rada studenata na predmetu Politika otpora i građanska neposlušnost

Konačna ocena na predmetu Politika otpora i građanska neposlušnost sastoji se od ocena četiri zasebne aktivnosti:

aktivnosti na vežbama;
pisanja seminarskog rada;
izrade kolokvijuma;
usmenog dela ispita.

Studenti su u obavezi da polože prve tri aktivnosti (vežbe, seminarski rad i kolokvijum) kako bi izašli na usmeni deo ispita. Studenti koji ne polože bilo koju od predispitnih obaveza ocenu mogu popraviti na popravnom kolokvijumu.

Aktivnost na vežbama

Prelazna ocena na aktivnosti na vežbama učestvuje u konačnoj oceni 25%. Za svaki čas vežbi potrebno je pročitati određeno delo. Deo potrebnog materijala za vežbe je digitalizovan i može se pronaći na ovoj stranici. Na početku svakog časa vežbi organizuje se petominutni test kojim se proverava znanje studenata u vezi sa pripremljenom literaturom. Test sadrži tri pitanja. Prema tome, na testu je moguće osvojiti najviše 2,25 poena. Test se izrađuje individualno, a odgovori koji su nepotpuni, prepravljani ili pisani običnom olovkom se ne priznaju. U daljem toku vežbi raspravlja se o proučenom delu. Aktivnost studenata u ovom delu časa vežbi nagrađuje se dodatnim poenima. Ukupna aktivnost na svakom času vežbi nosi najviše četiri poena. U toku semestra na vežbama je moguće osvojiti do 32 poena. Shodno broju osvojenih poena, student dobija ocenu aktivnosti na vežbama:

Broj poena na vežbama Ocena
Od 0 do 10 5
Od 14 do 17 6
Od 18 do 21 7
Od 22 do 25 8
Od 26 do 29 9
Od 30 do 32 10

Pisanje seminarskog rada

Pisanje seminarskog rada nosi 20% ukupne ocene na predmetu. U toku semestra potrebno je napisati jedan seminarski rad. Student predlaže temu seminarskog rada nastavnicima na predmetu, nakon čega pristupa procesu istraživanja, čitanja i pisanja teksta. Teme seminarskih radova su vezane za gradivo koje se obrađuje u okviru programa predavanja
i vežbi na predmetu. Seminarski rad se ocenjuje ocenama od 5 do 10.

Kolokvijum

Prelazna ocena na kolokvijumima čini 25% ukupne ocene. Svi studenti rade dva testa u semestru. Testovi se sastoje od po 12 pitanja otvorenog i zatvorenog tipa u vezi sa gradivom obrađenim na predavanjima i vežbama. Kolokvijumi se izrađuju individualno; traju po 15 minuta, a odgovori kojisu nepotpuni, prepravljani ili pisani običnom olovkom se ne priznaju. Konačna ocena aktivnosti studenta na kolokvijumima formira se sabiranjem poena sa oba testa i ocenjuje se ocenama od 5 do 10. Na oba kolokvijuma moguće je osvojiti najviše 24 poena.

Broj poena na kolokvijumu Ocena
Od 0 do 10 5
Od 11 do 13 6
Od 14 do 16 7
Od 17 do 19 8
Od 20 do 22 9
23 i 24 10

Usmeni deo ispita

Usmeni deo ispita čini od 30% ukupne ocene. Ispitna pitanja se ne objavljuju. Prelazne ocene na svim predispitnim obavezama uslov su za polaganje ispita. Ukoliko je student dobio prelaznu ocenu na svim aktivnostima, na usmenom delu ispita dobija jedno pitanje koje je vezano za gradivo sa spiska obavezne literature i/ili časova predavanja.

Usmeni (popravni) kolokvijum

Usmeni kolokvijum namenjen je studentima koji nisu položili jednu ili više predispitnih obaveza, kao i onima koji su odlučili da ponište ocenu sa određene predispitne obaveze. Za popravni kolokvijum potrebno je pripremiti kompletnu literaturu koju je student trebalo da pročita za časove vežbi. Broj i vrsta pitanja koja nastavnik može postaviti na usmenom kolokvijumu zavise od ostvarenih rezultata na predispitnim obavezama. Ukoliko student popravlja neprelaznu ocenu seminarskog rada, može da bira jednu od najmanje četiri ponuđene teme vezane za gradivo obrađeno na časovima vežbi. Na usmeni kolokvijum moguće je izaći najviše dva puta u toku jedne akademske godine. Student koji ne uspe da položi predispitne obaveze na popravnom kolokvijumu iz drugog pokušaja u obavezi je da ponovo pohađa predmet iduće akademske godine.